Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Lazar Krstić izjavio je danas da novi poreski zakon predstavlja početak agresivne borbe protiv sive ekonomije i utaje i niske naplate poreza.Krstić je, predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao jednu od ključnih izmena tog dokumenta najavio to što preduzeća više neće moći da održavaju svoju likvidnost na taj način što ne plaćaju poreze, jer im to neće biti isplativo.
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Lazar Krstić izjavio je danas da novi poreski zakon predstavlja početak agresivne borbe protiv sive ekonomije i utaje i niske naplate poreza.
Krstić je, predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao jednu od ključnih izmena tog dokumenta najavio to što preduzeća više neće moći da održavaju svoju likvidnost na taj način što ne plaćaju poreze, jer im to neće biti isplativo.
Ovim zakonom smo povećali iznos kazni i promenili način njihovog iskazivanja gde god je to moguće, tako da će one biti definisane u odnosu na štetu koja je načinjena prekršajem, objasnio je ministar.
Prema njegovim rečima, predloženim izmenama su otklonjena preklapanja propisa, tako da ne postoji mogućnost za njihovu nekonzistentnu primenu, pri čemu se istovremeno povećava efikasnost rada Poreske uprave.
Ovo je zakon koji bi svi koji misle dobro javnim finansijama trebalo da podrže, poručio je Krstić i ukazao na to da su ovo najsveobuhvatnije izmene pomenutog dokumenta u poslednjih deset godina.
Redefinisanje kaznene politike, kako je ponovio, podrazumeva uspostavljanje pravila koja će obeshrabriti preduzeća u praksi da održavaju poslovnu likvidnost tako što ne plaćaju poreze.
Vrlo često se dešavalo da privredni subjekti koji imaju problema sa likvidnošću odluče da ne plaćaju porez i taj novac koriste da održe poslovanje. To praktično znači da mi kao država, odnosno poreski obveznici, kreditiramo one kojima posao ne ide dobro. Svima treba da bude jasno da ne postoje imaginarni ekonomski podsticaji za privredne subjekte od države, naglasio je Krstić.
On je precizirao da će jedan od načina da se taj problem otkloni biti i to što će kamata za neblagovremeno plaćanje poreza biti 10 odsto veća od referentne kamatne stope.
U skladu sa tim, nikome neće biti ekonomski isplativo da ne plaća porez, istakao je Krstić.
On je najavio i da će u značajnoj meri biti unapređena kontrola Poreske uprave, tako što će i oni poreski službenici koji nisu završili fakultet moći da idu u kontrolu, čime će poreski obveznici biti kontrolisani dva puta mesečno.
Srbija se po troškovima administriranja poreza, kako je podsetio, nalazi na 161. mestu od 189 država.